Početak ovog romana nas baca usred jedne velike porodične tragedije koja sa svakom okrenutom stranom biva sve veća. Po šablonu prethodne knjige koju sam pročitao, uvod je eksplozivan, sledi malo smirenija razrada u kojoj tenzija raste lagano i vodi nas ka uzbudljivoj i neočekivanoj završnici. Iako je „Žuta kabanica“ zvanično deo serijala o inspektoru Limanu, on se pojavljuje još ređe i ima još manje uticaja na rasplet nego u knjizi „Jedno đubre manje“. Po tome se ova knjiga razlikuje od mnogih serijala u žanru koji su fokusirani na istražitelje kao protagoniste.
Ne, sami članovi porodice su ovde glavni akteri, jer su se odlučili da na svoju ruku istraže i saznaju šta se to dogodilo u jezivoj zgradi nadomak Kalenić pijace. Dafina je lepo uobličena, uverljiva i lako je s njom saosećati, što se i ogleda u činjenici da čitajući njena poglavlja konstantno imamo osećaj da opasnost vreba iza sledećeg ugla, u sledećem mračnom hodniku ili praznoj sobi. Njen zet, i sva njegova psihološka trauma, takođe su precizno i verodostojno napisani, stvarajući jasnu sliku o nekada velikom čoveku koji je za par meseci ostario dvadeset godina.
Stil je, kao što sam već pomenuo u prethodnom osvrtu, veoma lagan, pitak i neopterećen krvavim detaljima, te će nekima možda faliti taj šok faktor, ali oni su u manjini, i intriga je više nego dovoljno da se strane okreću kao na rolodeksu.
Primedbe koje imam su veoma subjektivne, sa moje tačke gledišta kao ljubitelja jakih, sposobnih i efikasnih protagonista. Navikao sam da akteri imaju uticaj na radnju, a ne da im se stvari samo dešavaju, što je ovde ponovo slučaj i na trenutke mi se čini šturo i nemaštovito, pogotovu kad se uzme u obzir objašnjenje iz same završnice. E da, i ko uopšte toliko dobro poznaje svoje komšije? Bez obzira na grad, kad god sam živeo u zgradi nisam poznavao komšije, niti sam sa njima imao neku komunikaciju van one da prestanu da mi igraju kolo iznad glave. Možda sam ja samo asocijalan, kao onaj agorafobični stanar iz knjige… Elem, uprkos tome, mogu iskreno da kažem da sam uživao u čitanju i isključenog mozga pustio da me radnja nosi lagano ka neizbežnom cilju.
Shvatam da je ovo dosta koncizniji tekst nego što ste od mene verovatno navikli, ali nisam mnogo toga mogao ni da napišem bez nekih većih spojlera, ili pak bez ponavljanja stvari koje sam naveo u osvrtu na prethodnu knjigu. U skorije vreme očekujem da ću se dokopati i te Smrti u ružičastom, i nadam se susretu sa možda malo angažovanijim inspektorom Limanom, jer mi je njegova tačka gledišta nedostajala ovde. Svim ljubiteljima trilera topla preporuka za jedno ležerno popodne.
Površni prikazi 